Pocetkom 2024 su stupile na snagu mnogobrojne izmene zakona koje ce se u mnogome odraziti na zivote penzionera koji zive u Svajcarskoj. Sa obzirom specificnost teme i veoma malog kruga strucnjaka iz ove oblasti, radi podrske sve veceg broja nasih klijenata koji dolaze u penzijsko doba, sledi par objasnjenja i vaznih informacija:
- Ergänzungsleistungen (dodatna primanja) -nacin obracunavanja primanja isti za sva lica od 2024. Iako su vec od 2021 na snagu stupila nova pravila o nacinu obracunavanja penzijskih primanja, postojala je mogucnost da se obracun visine ovih primanja ( a time i pravo na dodatna primanja) vrsi na osnovu starih pravila (ukoliko su za njih pogodnija od novih), te je bilo moguce iskoristiti prelazni rok od 3 godine i u tom periodu nastaviti koriscenje dotadasnjih pogodnijih uslova obracunavanja penzija. 1. Januara 2024 je ovaj rok istekao i obracun penzija (a time i uslova za primanje tvz. Ergänzungsleistungen tj. dodatnih primanja) ce se vrsiti za sve penzionere po osnovu novih pravila. Kao posledica toga za pojedine penzionere moze doci ne samo do kracenja dodatnih primanja nego cak i do njihovog ukidanja.
- Uslovi – dodatna primanja (Ergänzungsleistungen) i socijalna primanja Vecina migracionog stanovnistva u Svajcarskoj tokom radnog veka ostvarivaruje prihode koji su ispod proseka primanja u Svajcarskoj . Da bi sprecio bunt zaposljenih svajcarski zavod za statistiku objavljuje prosek plata (tvz. Medianlohn) sa zadrskom od 3-4 godine-time se stice utisak da je trenutni dohodak relativno jednak prosecnom, iako se radi o zastarelom podatku i proseku koji je odavno prevazidjen (Prosek plate 2020 CHF: 6665.- ). Ovakva niska primanja rezultiraju brojnim finansijskim problemima nakon penzionisanja – narocito ako se odlucite da nakon penzionisanja i dalje nastavite da zivitie u Svajcarskoj. Ovo je narocito slucaj onog trenutka kada jedna osoba postane zavisna od nege i sa jedne strane ne raspolaze dovoljnim sopstvenim sredstvima da plati svoj deo doprinosa troskova nege (Pflegekosten), a sa druge strane visina penzije (AHV) ili invalidske rente (IV) je takodje preniska. U tom slucaju ova osoba ima pravo da podnese zahtev za dodelu tvz. Ergänzungsleistungen tj. dopunu nepokrivenih troskova. Prilikom odlucivanja i obracuna njihove isplate nadlezni organ uzima u obzir kompletnu finansijsku situaciju podnosioca zahteva- pa cak i ranije poklone (novca, vrednih stvari i nepokretnosti itd). U zavistnosti od toga koliko je (i kada) poklonila od svog kapitala moguce je da bude odbijen njen zahtev. Isto vazi i u slucaju da je poklonila tj. prenela svoju nepokretnost na neko drugo lice ili je prodala za neku simbolicnu cenu (ispod trzisne vrednosti). U pogledu obracuna od strane nadleznih organa- trenutak raspolaganja nepokretnostima je nebitan jer nema zastarevanja. Nesto drugacija je situacija kada su u pitanju novcana davanja: kod njih se pri obracunu nakon dve godine od poklona obracunski iznos umanjuje za 10.000.- godisnje. (Na primer: ako ste pre 7 godina od podnosenja zahteva za ova dodatna primanja, poklonili svom detetu ili unuku svotu od CHF: 50.000.- njena obracunska vrednost u trenutku podnosenja zahteva je 0). U slucaju da je ovakav zahtev za dopunska primanja jedne osobe odbijen, ne preostaje joj nista drugo nego podneti zahtev za socijalnu pomoc kod nadleznog opstinskog organa. On (Sozialamt) onda ispituje ne samo njene finansijske okolnosti nego i dali postoje osobe u pravoj srodnickoj liniji ( roditelji, dede i babe i deca) , od kojih bi mogla biti zahtevana finansijska podrska. Da bi od ovih osoba bila zahtevana ovakva podrska moraju biti ispunjeni sledeci uslovi: – moraju raspolagati vecim primanjima (kod pojedinaca je to oporezivi dohodak (steuerbares Einkommen) koja prevazilaze CHF:120.000.- , kod bracnih parova CHF: 180.000.- . Uz to da se vrse odbici od CHF: 20.000.- po detetu koje je maloletno ili se nalazi jos uvek na skolovanju. – moraju raspolagati kapitalom vecim od CHF: 250.000.- kod pojedinaca ili 500.000.- kod bracnih parova. Svota koja prevazilazi ovaj iznos se shodno prosecnom zivotnom roku preracunava u godisnji iznos i pri obracunu sabira sa dohotkom. -kao poseban uslov pri odluci da li ovim osobama moze biti pripisana ovakva obaveza finansijske podrske, je i cinjenica da su one sa njom saglasne. U koliko ove osobe iz bilo kog razloga odbijaju pruziti ovakvu finansijku podrsku, opstina mora tu osobu za to tuziti kod nadleznog suda. U tom slucaju je od odlucujuceg znacaja pored finansijske situacije te osobe i eticki osvrt koji nadlezni sud vrsi uzimajuci u obzir na sve okolnosti slucaja ( npr. na finansijsku podrsku nece biti obavezana lica prema kojima se je ugrozena osoba odnosila sa nipodastavanjem ili se ogresila na jedan tezi nacin, roditelji sa kojima su deca prekinula ili neredovno odrzavala kontakt, odnosila se sa nepostovanjem i sl., bez obzira na njihovu dobrostojecu finansijsku situaciju. Ovakav osvrt suda analogan je situaciji kada se od roditelja trazi izdrzavanje nakon punoletstva za decu koja jos uvek pohadjaju skolu, tj. nakon punoletstva nisu stekla neku vrstu priznate kvalifikacije kojom bi mogla da se zaposlie. Ovu temu cemo detaljnije obraditi u nekom od narednih priloga kao i temu ostavinskog postupka nakon smrti osobe kojoj su bila isplacivanja dopunska ili socijalna primanja i eventualne obaveze nadoknade ovih davanja od strane naslednika.